Pred današnju utakmicu Mladosti i Juga u Zagrebu u 5. kolu Lige prvaka umjesto najave donosimo vam treći, poslijednji dio intervjua s Nikolom Janovićem. Upravo se priča o posljednjem susretu ova dva protivnika, o finalu kupa u Zadru kada je Mladost deklasirala Juga sa 15:7.

Razgovarali smo i o nekim promjenama u samoj igri koje bi unaprijedile vaterpolo.

 

Danče.hr: Ajmo sad malo o kupu. Nastup u finalu?
Janović: Nastupili smo loše. Prvu utakmicu protiv Primorja mislim da smo ispustili tu utakmicu iz ruku i da smo vodili 2–3 gola razlike, da nas je to dosta koštalo kasnije samim ulaskom u produžetke. I kasnije oni peterci kojima se činilo da neće bit kraja. Mislim da nas je to dosta iscrpilo psihički i fizički naravno. Izmrcvarili smo se na toj utakmici i onda smo sutra došli na Mladost koja je zaista izgledala odmornija i poletnija. Nekako je izgledalo ko da, ne mogu reć više želje jer nisu imali, nego nisu imali što da izgube. Mi smo misli da ćemo tu utakmicu bez obzira koliko smo bili umorni.

 

Danče.hr: Bilo je isto malo; lako ćemo?
Janović: Ne bih rekao da je pristup bio toliko lako ćemo, koliko smo bili izmoreni. To smo mi i među nama komentarisali i nekako smo se trudili da preko toga pređemo, ali jednostavno kad je krenula utakmica onako gdje nismo mogli, pogotovo u obrani da se povežemo, onda je to poslije teško izvadit. Pogotovo kad je Pavić ima svoj dan, a imao ga je definitivno. Ali ako uopšte mogu da neka dva razloga, dva najveća razloga koja bi izdvojio, mislim da smo zakazali u obrani jer smo to odigrali dosta loše. Znači nismo pomagali svom golmanu koliko smo trebali. Mislim da smo tu dosta iskakali iz dogovora koje smo postigli prije utakmice, da ih se nismo pridržavali. Ne iz neke loše namjere, nego jednostavno nismo u toj situaciji bili dovoljno skoncentrisani da to odradimo kako smo se dogovorili. I s druge strane mislim da sam lično ja igrao ispod svog nivoa. I mislim da kada razmišljam, u ovoj polusezoni, pogotovo u tim utakmicama s Mladosti, možda su moji saigrači navikli na neku moju bolju predstavu. Tako da u suštini ovaj gol koji sam ja postigao, to je bilo premalo. Jednostavno nije išlo.

Danče.hr: Bilo je 9:5 na poluvremenu.
Janović: Oprosti što prekidam. Ne bih uopšte komentarisao zadnju četvrtinu i po. Kad gubiš 5–6 razlike ti onda hoćeš na silu nešto napraviti. I tu je počelo silovanje. Hoćeš sam da izvadiš kestenje iz vatre, ali ne možeš. Kad gubiš 3–4 razlike ne možeš mirno da igraš do kraja.

Danče.hr: Hoćeš sam, ali ne ide. Bile su i 3–4 stative početkom treće četvrtine i gotova priča.
Janović: Primili smo i neke kontre, i tako. Mislim da smo igrali, kažem, tu obranu jako loše. I preuzimam tu na sebe odgovornost. Jednostavno nisam imao svoj dan, ni u polufinalu, ni u finalu definitivno. Sigurno je tu falilo i mojih golova.

Danče.hr: Bitnija je ona pobjeda u Euroligi, nego kup. Kup je bitan taj vikend, ali to je ipak sporedno natjecanje. Jedino je problematično zbog neugodno visokog poraza.
Janović: Mislim da je kup, koliko sam ga ja doživio i koliko sam slušao… Ma u biti kako je taj kup ove godine koncipiran, meni je to nejasno. Kup je rađen tako da mi dođemo u situaciju da Mladost do finala nema nijednu utakmicu. To mi nije najjasnije, tako se kup kod nas nije nikad igrao. I onda mi se čini da je u suštini sve napravljeno da se proba eto na tu jednu utakmicu da Jug izgubi kup. Sad su to neke druge teme koje vi znate bolje od mene, tako da to mene u biti toliko i ne zanima. A ono što ja mogu da kažem, što mene zanima je naša igra koja je definitivno bila loša. I mislim da smo mi igrači krivci tome, definitivno. Iz te neke najbolje namjere koju smo imali, previše smo solirali i individualno igrali i naišli smo na jednu organizovaniju ekipu koja je to više nekako uspjela da iskoristi i više se nismo mogli vratiti.

Danče.hr: Najveći problem je što se to Jugu dogodilo i lani kad si ih s Jadranom dobio na Rijeci u Jadranskoj ligi. Isto se očekivala puno teža utakmica u polufinalu, pogotovo kad je Primorje ispalo tj. vi ste ih pobijedili, pa je i onda bilo lako ćemo. Ajde jedino je ovaj put bila puno teža utakmica, pa je bilo i umora.
Janović: Bilo je, bilo je jako umora.

Danče.hr: Eto kad spominjemo tu utakmicu, pitanje u vezi trenera Jadrana Tucka, kakav je on kao trener?
Janović: Dobar trener i super je tip. Imao sam stvarno korektnu saradnju s njim. Mada sam ja u suštini imao korektnu saradnju sa svim trenerima s kojima sam radio i za nikoga ne mogu za nikoga reći ništa loše.

Danče.hr: Dojam je da si premalo pucao u polufinalu. Primjerice, 5 sekundi do kraja napada, uzimaš faul na lijevom vanjskom i ne pucaš nego dodaješ na drugu stranu. Jeste li išli na to da će te malo više pokrit, pa da će se otvoriti na drugoj strani?
Janović: Uvijek očekuješ da će to malo bolje da krene, a što se toga tiče, pripreme se i oni. Nije nitko tu lud. Ti napraviš jednu vrstu taktike, ali moraš znati da i netko drugi razmišlja o tebi. Tako da u suštini smatram da s te strane, da pored toga što su i poveli računa oko toga da ja ne šutiram ne znam koliko, ali u suštini ne bih rekao da je to bio toliko problem, koliko bih ja lično na sebe prebacio krivicu jer mislim da ni jednu ni drugu utakmicu nisam bio onako kako ja smatram da bi ja trebao da budem.

Danče.hr: To je ok. Nego pitamo za polufinale, igrački je opucat recimo ko što Bošković zna 6, 7, 8 puta, pa i ako zabije samo 2 gola. Po nama bilo je premalo tvojih šuteva u polufinalu, kao glavno šutera u ekipi.
Janović: Moguće. Desi se neka situacija da to tako na televiziji izgleda. Poenta nije šutnut 10 puta, to može svak. Nego je poenta dat gol, jel. Puco sam protiv Mladosti dosta, a dao sam samo jedan gol. Znači puco sam bezveze. Nekad vidiš da možda ima previše ruka, da ta tvoja lopta nema šanse da uđe u gol i računaš da je onda bolje ne šutnut, nego bacit nekom drugom. Što ću probat kad vidim da ne mogu da zabijem. Ali slažem se, kao što sam i rekao, nema tu nikakve priče, odigro sam ispod svojih mogućnosti. Mislim da su saigrači očekivali malo više i onda ukupno sav taj zbir golova je do sad bio na našu stranu i onda kad se poremeti taj balans onda je to problem.

Danče.hr: Gledajući utakmicu nismo primijetili da si ijednom izašao na klupu, možda tek u prvoj četvrtini?
Janović: Dobro, da vam kažem iskreno ja već godina ne izlazim na klupu i volio bi kad bio mogao doživjet (osmjeh) da malo više odmaram, ali naviko sam na to i u reprezentaciji i u klubu. Sigurno da što više utakmica traje da se umaraš.

Danče.hr: I jesi li igrao sve, i produžetke?
Janović: Mislim da sam izašao jednu minutu u prvoj ili drugoj četvrtini, poslije više nisam. Ali u tim nekim situacijama, što govorim iz višegodišnjeg iskustva, trener se uvijek odluči za igrače u koje ima najviše povjerenja. I onda se desi recimo da glavni igrači igraju najveći dio utakmice. Što je i očekivano. Mislim da je tu više kriv igrač, a ne trener. Meni nitko ne brani da kažem ja bi izašao minut, ali u igri misliš ajde još ovo, pa još ovo, i ovo i tek onda uđeš u blackout i tek onda više ne možeš ništa. Povuče te igra.

Danče.hr: Kad nemaš snage, ne možeš kvalitetno šutnut, ne možeš ništa?
Janović: Da, posebno kad ulaziš kao drugi centar, onda izgubiš dosta snage. Poslije dođe igrač više, ne možeš da pucaš.

Danče.hr: Da, baš smo to primijetili protiv Primorja, a i protiv Mladosti; uvijek ste zonu probijali s ulaženjem drugog sidruna, a oni su igrali dosta plitku. I Dobud, a i Pavlović su uzimali poziciju na 2, 2 i po metra, pa su prisiljavali zonu da se povuče dosta plitko, a niste baš šutom pokušavali probiti zonu?
Janović: Pokušavali smo sa strane da ih probijemo. Očekivali smo da će igrati tu plitku zonu i onda smo išli da ih poremetimo sa strana, ali oni su se očigledno vrlo dobro pripremili. Iako je protiv Primorja bilo golova s vanjskih pozicija na zonu.

Danče.hr: Jest, pardon. Bilo je nekoliko šuteva kroz uši koji su ušli.
Janović: Mislim da smo više zakazali u obrani. Igrač više je nama bio slab i u Dubrovniku protiv Mladosti pa smo dobili tu utakmicu. Pa možda čak i u Zagrebu kad smo iz pobijedili 10:5, ali smo tamo igrali fenomenalnu obranu. Pa onda nekako sve i u napadu dođe na svoje.

Danče.hr: Baš smo poslije utakmice komentirali da odmah kad je krenula utakmica, da se odmah vidjelo više žara u igri Mladosti. Kad bi oni napravili faul vidjela se ta agresivnost.
Janović: Ti jednostavno poslije onakve utakmice koja se desila, ne znam ni koliko je točno sati prošlo, ti ne možeš krenuti tako agresivno jer nećeš izdržat 4 četvrtine. Znači moro si kalkulisat malo. A ta kalkulacija nam nije krenula kako treba. Jer čim si ti njima dao krila, čim su počeli da pogađaju igrači od kojih nisi očekivao da će da preuzmu odgovornost na sebe, onda je poslije bilo teško se vratiti.

Smanjiti igralište, broj igrača i loptu

Danče.hr: Komentar situacije u vaterpolu danas. Primjerice, čitao sam da Vam je Lonzi u Firenci na tribinama rekao da je on Papa i da će Vam to biti posljednja utakmica u sezoni ako se ne prestanete buniti na neku odluku kontra Crne Gore.
Janović: Nije baš tako reko, tako su novine prenijele. U suštini sam ja nešto protestovao zbog suđenja. Amerikancima je sudio Australijanac, Australijancima je sudio Amerikanac i nekako se vidjelo da se to kompenzuje. I u jednom trenutku mi je reko: „Smiri se ili ću ti srediti da ne igraš godinu dana“, nešto u tom smislu. Mislim da to s jedne strane pokazuje da je u vaterpolo stanje loše. I odbojka i rukomet su krenuli naprijed, a vaterpolo je dosta stagniralo. Mislim da s par najobičnijih odluka ovaj sport dosta unaprijedilo. Konkretno, pored da pričamo o logistikama, o svim tim stvarima poput toga da li treba da sve to vodi jedan čovjek, odnosno zašto nije uključeno više ljudi koji bi više radilo na marketingu, to je drugo pitanje. Ali mislim da bi konkretne stvari poput smanjivanja igrališta dosta poboljšalo igru. Jer nema mi nikakve logike da je naše igralište 33 metra, a toliko je igralište i košarkašima i rukometašima koji trče, a mi plivamo. Znači, taj neki period dok ti plivaš to nije ljudima interesantno da gledaju, a druga stvar umaraš se. Druga stvar, nije mi jasno, rukometaš puca s ovolikom, a mi s ovolikom loptom (op.a. uz mote rukama Nikola nam je pokazao koliko je vaterpolska lopta veća). Mi pucamo iz vode, on puca iz trka. Znači nema ni tu nikakve logike, bilo bi puno zanimljivije da je u nas manja lopta. Treća stvar, napad traje 30 sekundi, a nama u plivanju pola napada prođe. U rukometu napad traje neodređeno, košarkašu koji pretrči teren za dvije sekunde on ima 24 sekunde napad. Zatim, mislim da bi trebalo smanjiti broj igrača i da bi tako lakše individualne sposobnosti došle do izražaja. Po meni je 6 igrača previše u polju, i dovoljno bi bilo 5. Jer bi onda došli u situaciju da igrač koji je kvalitetan u igri jedan na jedan da može da predribla. Nije ovo fudbal pa da ćeš ti uzet loptu nešto sam napravit. Možeš ti bit najbolji igrač na svijet, stavit će netko na tebe nekoga od 100 kila mišića i riješen problem. Jer što sad, što možeš napravit. Mada pričati o ovim stvarima, to je bezveze jer mislim da se to neće nikad promijenit. Jer i ako se promijeni to će bit tko zna kad. Po meni je to sve onako neko naše komentarisanje. Jer da je netko imao tu namjeru da bi to već napravio. Mislim da bi se s ove 3–4 stvari napravila revolucija u vaterpolu. Ovako jedan sport koji je nevjerovatno težak, koji je zahtjevan, koji je za treniranje jako težak… doveli su ga do toga da mu u odnosu na druge sportove pada gledanost. A to sve bez razloga je sam sport uopšte nije neatraktivan koliko su ga oni takvim napravili.

Danče.hr: Utjecaj suđenja na neatraktivnost vaterpola?
Janović: Utiče. Jer u suštini, čim sudija može toliko da ti utiče na sport, automatski ljude to odbija. Nažalost došli smo u situaciju, da ako malo više razmišljaš, ili ako imaš malo više iskustva u vaterpolu, da možeš otprilike tačno predvidjeti kad će bit kontrafaul, a kad će bit isključenje. Ako je suđeno 2–3 puta kontrafaul na jednu stranu, znaš odma da će morat bit na drugu. Možeš radit što god oćeš. Tako je i obrnuto, za isključenje. Mislim da je to smiješno.

Danče.hr: Uvijek se teži da na kraju utakmice bude otprilike isto isključenja. Zašto ne bi oni koji imaju bolje sidrune i bekovove imali više puta igrača više?
Janović: Tačno. Ako stalno govoriš o tome da je Jug favorit, ako na sva zvona pričaš da Jug ima najbolju ekipu zato što ima najbolje igrače. Da se ne može da se poredi Mladost i Primorje s Jugom, što se ne slažem. Ali ako već to pričaš, a gdje je onda ta razlika u suđenju. Kako se to ne manifestira u sudačkim odlukama. Ako smo mi favoriti jer sam ja bolji od ovoga, ovaj bolji od onoga,itd, napravi mi onda razliku. Onda mi sudi svaki put isključenje kad me netko takne, ili nemoj da pričaš. Ako sam ja bolji, ako dobro igram, ako uplivam s lošijim igračem u dva metra, kako će me čuvat. A ako nisam bolji, o čemu onda pričaš. Ali mislim da su to isto neke stvari o kojima možemo pričati do sutra, ali tu nema nikakvog pomaka. Nažalost.

Danče.hr: Kroz dugu karijeru i brojne klubove trenirali su Vas brojni treneri?
Janović: Zanimljivo je to da mi je Fatović u prvoligaškim sezonama  14 trener. Nekako mi se desilo da mi se uvijek treneri mijenjaju dok sam u klubu (op.a tradicija se nastavila pa je u međuvremenu stigao Đuho umjesto Fatovića). Recimo u tri godine u Posillipu imao sam dva trenera, kad sam došo bio mi je trener De Crescenzo, pa je drugu sezonu stigao Carlo Silipo. Porobić je bio u Jadranu, pa je bio Mustur, pa je bio Tucak. Kroz Primorca me treniralo dosta trenera od Sloba Vičevića, preko Veljka Markovića, Boba Mačića, Zorana Maslovara. U Bečeju Kasas…

Danče.hr: Ako se može usporediti, postoji li neka razlika u radu, u stilovima. Između mađarske škole, talijanske, srpske, hrvatske, crnogorske?
Janović: Ima razlika. Iako su naše škole dosta slične. Kad bi poređivao naše trenere, dakle Porobića, Tucaka, Fatovića ili sve ove trenere koji su me trenirali u Primorcu, to je sve dosta sličan stil. Dok je u Italiji to dosta različito. Kod nas se dosta više obraća pažnja na taktiku, mnogo se više vodi računa o obrani. Dok recimo neki talijanski, i mađarski stil više neko nadigravanje. Igrat ćemo napad, a obrana što bude. Pogotovo Mađari, jer su Talijani to promijenili u zadnje. S Mađarima se igra najljepši vaterpolo, najatraktivniji, zato što Mađari igraju rukomet. Ako ti daš 15, oni bi 17. To im se zna slomiti o glavu, ali im se mora priznat da igraju najljepši vaterpolo. S druge strane, u našim školama sva ti sigurnost počiva na obrani što na neki način i jest. Jer kad dođu neke važne utakmice, ne možeš ti sad igrat na način da ćeš dat 15 golova.

Danče.hr: Talijani su to pokupili od Rudića?
Janović: Campagna im je dosta to unio to da im je ta obrana dosta bitna. Imaju golmana koji je definitivno najbolji na svijetu, Tempestija. I oni se dosta na njega oslanjaju. Tako da im je obrana sad dosta bitna i odma imaju bolje rezultate.

Danče.hr: Može još samo očekivanja, Jug, Prvenstvo Hrvatske i Liga prvaka?
Janović: Smatrao bih neuspjehom kada se ne bismo plasirali na Final4 i kada ne bismo uzeli Prvenstvo Hrvatske. Mislim da što se toga tiče sve do sada ide kako treba. Bez obzira što mi je žao kao sportisti što se kup izgubio, pogotovo što smo došli do finala. Ali u suštini mislim da taj kup nije poremetio ništa jer osvojit kup na kraju ti ne znači toliki uspjeh koliko je bitno osvojit Prvenstvo. Tako da se ne bi više na to toliko obazirao. Više bi me, da tako kažem, hvatala panika kad bismo gubili korak u ovim europskim utakmicama. Recimo kad bi se ne daj Bože desilo da kiksamo u Vojvodini, što bi stvarno bila prvoklasna senzacija. To mislim da se ne može desit, ali eto, hoću da kažem koliko bi to bilo gore, nego ovo što smo izgubili kup. I to Prvenstvo Hrvatske, gdje se igra na tri pobjede gdje mislim da će nas teško bilo koja ekipa pobijediti tri puta. To bi bio baš neuspjeh. Mislim da za sad ide sve kako treba i da ne treba previše dramatično shvaćat poraze. Bila je drama i kad smo s Jadranom igrali 14:14 pa je sve došlo na svoje mjesto. Već nakon mjesec dana smo bili odmah iza Pro Recca. Tako da s te strane ne bih dizao neku paniku. Ali s druge strane to i nije tako loše, jer to ukazuje da je Jug stvarno veliki klub, da su ambicije visoke i na kraju krajeva da te to drži u nekom stanju pripravnosti, jel. Nego da sad budemo ravnodušni na sve. Daleko od toga, ali treba to malo, da kažem, kanalisat.

Danče.hr: I zadnje pitanje, jesi li čuo za Divlju ligu, prvenstvo dubrovačkih kupališta?
Janović: Čuo sam. Čuvena Divlja liga, pričali su mi. Ja sam pitao odma ako budem ostavio reprezentaciju, mogu li  ljeti da tu igram. Ali su mi rekli da ne može, da ne može profesionalni igrač.

 

Za podsjetiti se na prva dva nastavka intervjua pročitajte:

1. dio intevjua s Nikolom Janovićem

2. dio intervjua s Nikolom Janovićem