MOJ IVANE POBRATIME MIO, JESIL SKORO NA OGRADI BIO?
„Moj Ivan je najnežniji i najbolji sin na svetu“, kaže u ekskluzivnoj ispovesti za „Alo!“ Fanika Bogdanov, majka ozloglašenog Ivana Bogdanova, vođe zaigranih Delija koji su na genovskom stadionu lepo pokazali zašto su Srbi u poslednjih sto godina startovali 4 rata.
Zbog te zaista lepe statistike, tačnije u slavu njoj, Marole će, mada i po ćaletu i po kevi Hrvat, ovaj tekst da piše na srpskom jeziku da se svaki čovek koji ovo čita more lepo da uživi.
E pa kada smo to lepo rešili odma na startu, da se vratimo na matoru Faniku Bogdanov i njene reči izreknute u napadu klasične ispovesti. Fanika kaže da je „njen Ivan najbolji i najnežniji sin na svetu“, pa kad to Fanika pripoveda, kako mi koji ga ipak mnogo slabije poznamo od keve, a sem toga smo i Hrvati, moremo da proturečimo.
Lepo, ne moremo, jer Fanika svaki dan na Dedinju provodi vreme sa sinom, čak i mnogo više nego bi volela. Jebiga, ne znam jel’ vam poznato, al’ Ivan je jedan od 7 milijuna nezaposlenih Srba. Ali kao i svakom pravom patrioti, domoljubu i mrzitelju šiptara, nestašica love ne predstavlja mu nikakav problem da se otisne do Đenove i da tamo teško radi za dobrobit sebe i srpskog fudbala. Stoga nećemo da iziskujemo da njen sin nije najbolji i najnežniji na svetu kako bi naprosto mogli na prvu da pomislimo kada smo ga videli da se onako veša po ogradama Luiđija Ferarisa. Ali zato ćemo lepo da istaknemo da je njen sin Ivan Bogdanov, glupa i u razvoju zaostala ličnost, koja one tople oktobarske đenovske večeri maskira glavurdu u debelu vunenu kačketu, a obuće majicu kratkih rukava i pokaže debele (neko će da kaže nabildane) mišice i pesnice po kojima bi i slepi deda s Ade Ciganlije bez po muke mogao da uoči nekakve crtkarije, brojeve i štatijaznam šta sve ne vezano za bitku iz 14. stoljeća u kojoj su Srbi više stradali negoliće to da se dogodi nakon šta zasedne disciplinska komisija Uefe. Pa se naš Ivan – rukama i tetovažama – nakon onog svog vešanja po Luiđiju Ferarisu lepo skloneo u navijački autobus zadovoljno misleći da je baš lepo s onom svojom fantomskom kačketom zajebo celi svet sa svojim identitom kad li malkice docnije italijanski karabinjeri posložiše, prvo celu situaciju sebi u mozgu, a potom i sve Srbe jednoga po jednoga, pa im skinu majice, pa tako skinu i Ivanu i vide njegove pažljivo uzgojene tetovaže.
Lepo, ne moremo, jer Fanika svaki dan na Dedinju provodi vreme sa sinom, čak i mnogo više nego bi volela. Jebiga, ne znam jel’ vam poznato, al’ Ivan je jedan od 7 milijuna nezaposlenih Srba. Ali kao i svakom pravom patrioti, domoljubu i mrzitelju šiptara, nestašica love ne predstavlja mu nikakav problem da se otisne do Đenove i da tamo teško radi za dobrobit sebe i srpskog fudbala. Stoga nećemo da iziskujemo da njen sin nije najbolji i najnežniji na svetu kako bi naprosto mogli na prvu da pomislimo kada smo ga videli da se onako veša po ogradama Luiđija Ferarisa. Ali zato ćemo lepo da istaknemo da je njen sin Ivan Bogdanov, glupa i u razvoju zaostala ličnost, koja one tople oktobarske đenovske večeri maskira glavurdu u debelu vunenu kačketu, a obuće majicu kratkih rukava i pokaže debele (neko će da kaže nabildane) mišice i pesnice po kojima bi i slepi deda s Ade Ciganlije bez po muke mogao da uoči nekakve crtkarije, brojeve i štatijaznam šta sve ne vezano za bitku iz 14. stoljeća u kojoj su Srbi više stradali negoliće to da se dogodi nakon šta zasedne disciplinska komisija Uefe. Pa se naš Ivan – rukama i tetovažama – nakon onog svog vešanja po Luiđiju Ferarisu lepo skloneo u navijački autobus zadovoljno misleći da je baš lepo s onom svojom fantomskom kačketom zajebo celi svet sa svojim identitom kad li malkice docnije italijanski karabinjeri posložiše, prvo celu situaciju sebi u mozgu, a potom i sve Srbe jednoga po jednoga, pa im skinu majice, pa tako skinu i Ivanu i vide njegove pažljivo uzgojene tetovaže.
-U jesan budala – klepne se Ivan onom sopstvenom debelom tetoviranom ručerdom po sopstvenoj budalostoj glavurdi, kada svati da mu je plan pao s ograde Luiđi Feraris stadiona u pizdu lepe materine, a on gore dok se vešao mislio da nijedna svetska milicija neće moći da razume o kome se radi na toj ogradi.
E jebiga Ivane, najebo ti – promislio je onda o samome sebi, a posle će isto tako po mnogim internetskim portalima ustaše zadovoljno promišljati tekstove kako da ga ponizu, pa će jedan tako i da napiše „Moj Ivane, pobratime mio, na ogradi jesi bio, ali s nje si se strmopizdio, iako ne zato šta si pio!“
I tu moramo da istaknemo da je keva Fanika (mada neozbiljnog imena) u pravu sto odsto. Pa poslušajmo šta je takođe izjavila za „Alo“.
— Mislim da je on dobar čovek za sve osim za sebe. Vrlo mi je teško zbog svega, razumite me – kazala je Fanika i bila naprosto u pravu.
Budalasti Ivan je kako smo već saopćili, zamaskirao sopstvenu glavurdu, ali ne i ruke koje su ga identifikovale italijanskoj miliciji. Ali jebiga, kako kaže keva Fanika, on je dobar čovek za sve osim za sebe. Mogao je Ivan i sebe da zamaškariše, ali nije jer je tako olakšao organima reda, koji su bili naprosto oduševljeni njegovom glupošću, pa nisu morali dugo da ga traže. Dok su mu stavljali lisice, lepo su mu se i zahvalili šta nisu morali da dejstvuju prekovremeno. Karabinjer Francesco verovatno mu je lepo rekao na privođenju:
-Ivan, dobar si ti momak, ali eto, desi se, cazzo.
Dobar za sve, osim za sebe. Da vas potpuno ubedim u reči keve Fanike, citirat ću i jednu komšinicu koja je takođe dala izjavu za Alo:
-Znam ga otkad je prohodao, uvek je bio dobro dete. Ne znam šta se dogodilo posle, njega je neko pokvario. Pamtim da nikad nije prošao pored mene da se ne javi i ne pita kako sam.
Jebiga, rećićete sad, možda ga ni italijanska milicija nije uvatila, već je Ivan, onako lepo vaspitan od keve Fanike, kada je ugledao strašne karabinjere kako prolaze mimo njega, pozdravio ih sa „buon đorno“ ili tako nešto, a ovi ni pet nišes’ kad su videli taku spodobu (jebiga s onakim izgledom upadao je u oči organima reda, rekao je drugi komšija u istom tom članku u Alu) upao im prvo u oči, a posle i u ženski zatvor Marasi.
Još će ga sad tamo i da siluju. Kakva zaista nesrećna priča o Ivanu Bogdanovu, srpskom nacionalistu, koji uopše nije Srbin, nego Bugarin. Nije dosta šta je dobar i nežan prema svima sem prema sebi, pa ponovo ne more da se zaposli, već mora da ode tamo daleko u inostanstvo pa da pokaže celom svetu (kojemu se pritom zaista lepo javio, a ne kao svi mi koje niko na celom svetu ne uoči kada dođemo na stadion) da je on sposoban za rad, jer ume da dobro i nežno radi i izrađuje s rukama (posebice s kleštima, tupim alatom, hladnim oružjem i vrućom pirotehnikom) mada one upadaju u oči organima reda, a često posle upadnu i u zatvor, a ne raznim poslodavcima kojima su namenjene.
Ali i nakon te zaista lepo odrađene predstave, mnogo lepše od onih šta igraju po srpskim pozorištima, od posla opet ništa. Samo ćuza i ništa više. Jebiga okrutan je ponekad svet i njegovi zakoni, ali nadamo se da će pravda naposletku ipak da pobedi i prekrije sve ono loše šta se događalo vruće oktobarske noći na Luiđiju Ferarisu. Baš kao što je Ivan prekrio svoju glavu.
E jebiga Ivane, najebo ti – promislio je onda o samome sebi, a posle će isto tako po mnogim internetskim portalima ustaše zadovoljno promišljati tekstove kako da ga ponizu, pa će jedan tako i da napiše „Moj Ivane, pobratime mio, na ogradi jesi bio, ali s nje si se strmopizdio, iako ne zato šta si pio!“
I tu moramo da istaknemo da je keva Fanika (mada neozbiljnog imena) u pravu sto odsto. Pa poslušajmo šta je takođe izjavila za „Alo“.
— Mislim da je on dobar čovek za sve osim za sebe. Vrlo mi je teško zbog svega, razumite me – kazala je Fanika i bila naprosto u pravu.
Budalasti Ivan je kako smo već saopćili, zamaskirao sopstvenu glavurdu, ali ne i ruke koje su ga identifikovale italijanskoj miliciji. Ali jebiga, kako kaže keva Fanika, on je dobar čovek za sve osim za sebe. Mogao je Ivan i sebe da zamaškariše, ali nije jer je tako olakšao organima reda, koji su bili naprosto oduševljeni njegovom glupošću, pa nisu morali dugo da ga traže. Dok su mu stavljali lisice, lepo su mu se i zahvalili šta nisu morali da dejstvuju prekovremeno. Karabinjer Francesco verovatno mu je lepo rekao na privođenju:
-Ivan, dobar si ti momak, ali eto, desi se, cazzo.
Dobar za sve, osim za sebe. Da vas potpuno ubedim u reči keve Fanike, citirat ću i jednu komšinicu koja je takođe dala izjavu za Alo:
-Znam ga otkad je prohodao, uvek je bio dobro dete. Ne znam šta se dogodilo posle, njega je neko pokvario. Pamtim da nikad nije prošao pored mene da se ne javi i ne pita kako sam.
Jebiga, rećićete sad, možda ga ni italijanska milicija nije uvatila, već je Ivan, onako lepo vaspitan od keve Fanike, kada je ugledao strašne karabinjere kako prolaze mimo njega, pozdravio ih sa „buon đorno“ ili tako nešto, a ovi ni pet nišes’ kad su videli taku spodobu (jebiga s onakim izgledom upadao je u oči organima reda, rekao je drugi komšija u istom tom članku u Alu) upao im prvo u oči, a posle i u ženski zatvor Marasi.
Još će ga sad tamo i da siluju. Kakva zaista nesrećna priča o Ivanu Bogdanovu, srpskom nacionalistu, koji uopše nije Srbin, nego Bugarin. Nije dosta šta je dobar i nežan prema svima sem prema sebi, pa ponovo ne more da se zaposli, već mora da ode tamo daleko u inostanstvo pa da pokaže celom svetu (kojemu se pritom zaista lepo javio, a ne kao svi mi koje niko na celom svetu ne uoči kada dođemo na stadion) da je on sposoban za rad, jer ume da dobro i nežno radi i izrađuje s rukama (posebice s kleštima, tupim alatom, hladnim oružjem i vrućom pirotehnikom) mada one upadaju u oči organima reda, a često posle upadnu i u zatvor, a ne raznim poslodavcima kojima su namenjene.
Ali i nakon te zaista lepo odrađene predstave, mnogo lepše od onih šta igraju po srpskim pozorištima, od posla opet ništa. Samo ćuza i ništa više. Jebiga okrutan je ponekad svet i njegovi zakoni, ali nadamo se da će pravda naposletku ipak da pobedi i prekrije sve ono loše šta se događalo vruće oktobarske noći na Luiđiju Ferarisu. Baš kao što je Ivan prekrio svoju glavu.
mnogo mi se dopada ovaj tekst i mnogo ću DA ga lajkujem!
Za tekst 5 KO VRATA. Nije ti loš ni srpski, zbog par grešaka ipak solidnih 4 😉
Koristiću svakodnevni rečnik da bi me svi dobro razumeli. Uvijenim, komplikovanim rečima i praznom demagogijom ništa neću postići. Znači, brate, direkt u glavu!
Održana je Parada ponosa.
Svi ste videli šta se desilo.
Počeću pitanjima – Dokle će milioni Srba da puštaju šaku govana da od nas prave divljake i budale? HMM? Dokle će bagra biti glasna i jasna, a mi mutav narod? Dokle će nam huligani razbijati grad i napadati one koji IMAJU LJUDSKO PRAVO DA ŠETAJU? Dokle će razbijati glave našim policajcima? I dok raznim imbecilima u Skupštini Betoven i Šopen pevaju i sviraju „na noge“, Srbija JE NEMA! Dokle?
Ej, okej je to što mnogi od vas ne vole pedere i ne podržavaju Paradu ponosa. Ali i nije okej, baš da vam kažem. Zašto ne volite pedere? To je isto kao da kažete da ne volite crnce, ili muslimane, ili budističke monahe, samo zato što su različiti od vas! Možda ne volite polarne medvede? Ali, to je vaša stvar. Ako ste rasisti, šovinisti, homofobi, idioti, imate pravo na to, ali zadržite to u sebi. Ili razmislite da li je vreme da se menjate iz korena. Čovek se rađa kao crn, kao žut, kao beo, kao gej, kao strejt. Znači – čovek se tako rodi i to je tako. Vreme je da mnogi od vas skapiraju da homoseksualnost nije bolest. Znači – i dokazano, i zvanično, i nezvanično, i kako hoćete.
Da li ste vi, koji iz nekog razloga držite dupe uza zid dok ovo čitate, možda čuli da je 20 posto čovečanstva homoseksualne orijentacije? Niste čuli? E sad znate. Prenesite mungosu iz Jagodine i to, a i da mu je čovek iz najbližeg okruženja, njegova „desna ruka“- gej! Eto. Ali ga nije naguzio zato što su homoseksualci estete i zato što njegovu debelu dlakavu guzicu niko neće! Ajmo redom. Bez nervoze, moliću. Konačno da kao ljudi otvoreno porazgovaramo na ovu tabu temu.
U Srbiji je normalno da dete gleda kako ćale mariše kevu, ali nije normalno da se dva odrasla čoveka vole. U Srbiji je normalno da se nacionalnim herojem nazove svaki koji je pobio više od 100 ljudi druge veroispovesti, ali nije normalno da gradom šetaju oni koji zagovaraju ljubav, mir, slobodu, toleranciju! Samo je u Srbiji normalno da se ćerka naziva SINE, ali nije normalno da ta ista ćerka poželi da poljubi drugog SINA. Mungos kaže: „Bog je stvorio Adama i Evu, ne – Adama i Stevu!“ Po toj teoriji, Adam i Eva su izrodili decu, a onda su ta deca, između sebe pravila decu i tako redom. Znači, Bog je stvorio ljudsku vrstu na bazi incesta! Čekajte, po toj teoriji, mungos iz Jagodine i ja smo neki rod! Horor! Ali i mungos i svi homoseksualci na planeti su – braća! Molim lepo.
Elem, evo kako moj muž, klasična Srbenda i samoproklamovani seljak u duši, komentariše pedere: „Odvratno je što jedni druge j..u u dupe! Fuj! Sve bih ih pobio! Povraća mi se od pomisli na to što oni rade! To nije prirodno, to je bolesno, to nije od Boga! Dupe ne služi za to!“ (Izvinite na ovome, samo vam prenosim u integralnoj, srpskoj verziji.)
Onda ga ja, nezainteresovanim tonom, sve gledajući omiljenu mi seriju na TV, pitam da li je u redu kad on, isto to pokušava da uradi meni i mom dupetu? (A u sebi dodam: A NORMALNO JE KADA SE VI FUDBALERI, ONAKO ZNOJAVI, BACATE NA GOMILU KADA POSTIGNETE GOL ILI KADA SE UDARATE ONAKO BRATSKI PO DUPETU, RAZMENJUJETE MOKRE MAJICE I ZA KRAJ SE SVI GRUPNO TUŠIRATE?! Hahahahaha! Pa to ni ekstremno slobodni pederi ne rade.) I uvek za nokaut dodam da neću više da mu pušim jer USTA NE SLUŽE ZA TO! Molim lepo. Odmah skače sa stolice i viče: MA NEMOJ, MA NEMOJ, NIJE TO ISTO! „Pa kako, ljubavi, nije isto?“, grickam semenke i dodajem: „ISTO JE, SREĆO, TEBI JE LEPO TAKO, DRUGOM LJUDSKOM BIĆU ONAKO! NIJE POENTA U RUPI, VEĆ U SRCU. LJUBAVI, POMIRI SE S TIM, SVI SMO MI PEDERI.“
I tako se naša intelektualna rasprava završi po kratkom postupku. Ponekad skoči da me davi, unese mi se u lice, a najveća osveta mu je kad mi isključi TV ili sakrije daljinski. Pa dobro, put do ljudske samospoznaje kroz vekove je uvek imao bolnu i burnu putanju! Nekada su crnci bili robovi, prodavani su kao stoka, danas je crni čovek predsednik Amerike. Nekada žene nisu imale pravo glasa, a danas ja pišem kolumnu koju svi živi (živi bili) čitaju. Danas je homofobija na snazi, sutra ćemo se i toga sećati kao naše neandertalske prošlosti! U svakom slučaju, ko se ne slaže sa mnom, mada zašto ne bi, slobodno može da se odseli u Jagodinu. Tamo nema pedera, samo mungosa! Žirafe su izvršile samoubistvo.
PS: I za kraj, da dodam… Svi vi, pravi muškarci, dlakave Srbende, mačo tipovi, pogledajte se malo u ogledalo. To na vama su dizajnirali upravo homoseksualci, a ta majčica, te patikice, gel u kosici, tašnica preko grudi i sveopšti BG fenseraj je u stvari klasična pederska estetika koju više ni oni ne furaju. Tako da pssssssstttt!
PS 2: Veliki pozdrav srpskoj policiji!
Do čitanja, vaša Jelena Karleuša.
jeste ovo direkt u glavu, ali kome? na žalost, malo će ovo srba pročitat. “Dokle će milioni Srba da puštaju šaku govana da od nas prave divljake i budale? – to sam se i ja pitao još 1991. problem je u tome što su milioni srba divljaci i budale.takođe,još veće budale smo ispali mi koji se ni tada a ni sad ne slažemo sa onim što se čini (kao u ime srpstva). danas ih se malo više ne slaže zbog europe, kao, ali ni oni ne smeju reći kretenima da su kreteni, već nekako politiziraju. Dakle (Srbin sam i znam dobro šta pričam) ovde vam je tako, još niko nije spreman reći da smo jeli govna(izvinjenje zbog ovih reči), činili zločine, zaslužili sve što nas je snašlo a i dalje se nešto pravimo pametni. i svaki dan uradimo nešto još gluplje. meni je zapravo mučno odavno govoriti MI jel znam da sa tim nemam nikakve veze. godinama sam se trudio objasniti bar okolici da je sve što radimo pogrešno i da nekome nanosimo zlo, i nisam uspeo u svojoj nakani. zbog toga se kajem i izvinjavam i primam svu krivicu.
PS: E, zadnje vreme došlo, kad i vi i ja pozdravljamo srpsku policiju! http://www.youtube.com/watch?v=tevNVjw6wfw
odličana nova skura bura kolumna.