Lalex: Stavite celoto srce vo slikata, mora da se soživeete so vaterpoloto

Jedna poslovica iz engleskog jezika kaže da jedna slika vrijedi tisuću riječi. Međutim koliko slika vrijedi jedna riječ? I koliko to točno slika vrijedi jedna riječ kao vaterpolo? Ako zapitate  našu današnju protagnosticu fotografkinju Aleksandru Krupanić onda zasigurno puno više od tisuću.

U početku nisam znao na kojem jeziku da napišem ovaj intervju. Vidim joj po fejsu da zna nešto našega, ali isto vidin da je iz Slovačke i da ima neke objave na slovačkom. Popričamo malo priko fejsa i nekako sa njenim slovačko-srpskim i mojin dalmatinsko-splickin se mi skužimo i nekako dogovorimo za ovi intervju. Prvo san ga mislia objaviti ili kompletno na engleskom, ili ću ja prevesti njen slovačko-srpski na neki što književniji oblik ovoga moga narječja. Pošaljen joj pitanja i ona me informira da mi je odgovorila na Makedonskome(???). Izgleda da je ovi, po mome, njeni slovačko-srpski u biti skoro pa tečni makedonski. Ko bi reko haha. Kad san pročita šta mi je poslala uspia sam skužiti sve što je naša današnja protagonistkinja htjela kazati i odlučio sam da ćemo tako i objaviti ovaj intervju. Na njenom skoro pa tečnom makedonskom. Ovom prilikom bih htio pozdraviti Dadu Topića i grupu Time. Guštajte u intervjuju haha.

Dobro nam došla Aleksandra. Nego, ovaj, moš li mi prvo objasniti odakle ti to znaš makedonski? Prvo nam objasni to pa ćemo tek onda nastaviti sa ovim intervjuom haha.

Dobar den, znajs kako e sekoja žena ima nekoi tajni! 🙂

Prije nego počnemo sa pitanjima o tvojim fotografijama moran te pitati kako si mi ti i kako ti je mama. Vidio sam da vas dvi često odete na zajednička putovanja. Di vam je sljedeća destinacija?

Blagodaram na prašanjeto, dobri sme se trudime da se navikneme  na ova situacia  koja nastana poradi corona virusot.

Mama mi e na rabota, kako i sekogash 🙂 Ja si kupiv pred nekoe vreme kuce pa sega so nea se zanimavam, ucime, igrame i obavezno se slikame. Koga kučeto spie, jas se trudam da se educiram za fotografiranjeto i fotografiite da izlgledaat najdobro sto moze.

Da da pretezno sekogash mama ide so mene da mi je prajt drustvo. Koga patuvam do 1300 km odam tamu i odma posle mečot si odam doma  mama da mojt da ojt sledniot den na rabota.

Slednata destinacija ḱe ni bide Grcija Srbija i Italija. Samo se nadevam deka letnite turniri nema da se otkažat zaradi korona virusot. Planiravme  da odime na Keel cup vo Gradac, ama tie go odložija za slednata godina.

Dolaziš iz Slovačke. Jesi li se ikada bavila vaterpolom, ili da li se možda još uvijek baviš vaterpolom?

Da vi ja kažam vistinata, duri i ne znam kako da ja držam topkata vo race 🙂 Dedo mi igraše vaterpolo, što beše mojata najgolema inspiracija za fotografiranje vaterpolo. Cel život go pominav vo bazenot posto dedo mi beše trener za plivanje. Me nauci da plivam i zaradi toa stanav profesionalna plivacka. Plivav 20 godini, sega imav mal odmor i poleka se trudam da se vratam na plivanjeto.

Kada je fotografiranje ušlo u tvoj život? Jesi li se prvo počela baviti fotografiranjem pa se onda specijalizirala za vaterpolo, ili je bilo obrnuto?

Mojot prv fotoaparat nikon  go  dobiv od dedo mi i baba mi za 10-ti rodenden. Omilena fotografija mi beše moreto, so saati mozev  da sedam na edno mesto i samo da slikam i da uzivam vo toa.

Mojata prva utakmica bese vo 2007 godina, ba koja otidov so mama i dedo i slikav sam samo nekoi priateli za da mi pominit vremeto pobrzo 🙂

Po podolg period od napustanje na mojot plivacki trening vidov bilbord pokraj  bazenot kade beše napišano deka ḱe se igra vo Miskolc LEN EURO CUP. Odluciv da odam na utakmica i da si slikam nekoi od ubavite momčinja da ne recam zgodni decki :), znaete vaterpolisti! 🙂

Vo Miskolc dojdoa vaterpolistite od Španija (Water polo Mataró) nekoi od niv mi bea drugari i piznanici. Pokraj utakmicata vidoa deka imam fotoaparat i sakaa od mene da im napraam nekoi dotki od nivnata utakmica. Niv im se dopadnaa fotografiite, i uste denes ne razbiram kako e možno  da im se dopadnat zatoa što fotografiite bea crni i skoro ništo ne beše vidlivo na niv. 🙂

I ako fotografiite bea takvi kakvi što bea, sepak mi pišuvaa dali jas ke mozam  da dojdam na slednoto takmicenje vo Budimpešta.

Denes, poslje 3 godini, možam da kažam blagodaram na vaterpolo Mataró sto vo eden navrat od baranjeto nivno da gi fotografiram mi ja, razgorea”zelbata da se bavam so taa profesija!

Pretpostavljam da je sve počelo iz ljubavi, ali moš li nam reći kada ti je bio prvi trenutak da si se osjetila kao fotograf?

Ušte ne se čuvstvuvam kako fotograf. Imam mnogu dobri nastavnici od Italija, Španija i Grcija koji me ucat kako da odam napred so fotografiranjeto. Jas navistina go cenam sekoj sovet na odlični i golemi fotografi. Imam uste mnogu  da se ucam za eden den da pistanam i jas golem fotograf.

Kako ti kao fotograf možeš napredovati? Kako jedan fotograf razvija svoje znanje?

Imame ušte mnogu za da naučime. Tehnologijata se dviži mnogu brzo, I kamerite imaat novi funkcii. Sportskata fotografija i fotografijata so avtomobili „Reli“ se najteški. Morame da fotografirame so golema brzina i nikogaš ne možeme da znaeme što može da se sluči. Fotografite barat emocii, sreḱa pokraj pobeda i isto taka taga koga gubat i toa nemoze  nitu edna kniga ili kurs da nè nauči.

Na tvom Facebook profilu vidim da radiš i za srpske i hrvatske vaterpolo portale. Kako su se dogodile suradnje sa Total Waterpolom, Waterpolo Serbia, te sa Vaterpolo vestima?

Se započna koga bev na mojot prv golem turnir pred edna godina vo Belgrad, kade se soglasiv so vaterpolo vesti deka ḱe rabotam so niv. Pokraj vaterpolo vesti zapoznav mnogu dobri luǵe od site državi što bea na turnirot i so tekot na vremeto se kontaktiravme i počnavme da rabotime zaedno. Sekako  ne možam da gi zaboravam igracite koi mi pomagaat celo vreme dali so spodeluvanje na moite fotografii ili kontaktiranje so klubot.

Nije lijepo pitati, ali moran. Ne moraš nam reći u brojevima, ali da li je tvoja zarada od fotografiranja dovoljna za živiti? Imaš li uopće ikakvu zaradu?

Zarabotki? Taka da ti kazam prvite godini sum  slikala samo od tribinite. Kupiv bilet za sekoja utakmica , doagjav eden čas pred pocetok na utakmcata samo za da imam mesto na tribinite. Da vi ja kažam vistinata, veke gi potrošiv site moite pari. 🙂 Prviot pat koga možam da kažam deka zarabotiv beše vo januari ova godina koga bev da slikam vo Budimpešta na Evropsko prvenstvo kade rabotav so 7 drzavi. Posle Budimpešta,  se soglasiv da odam na razni utakmici, so netrpenie go čekav Roterdam kade imase kvalifikacija za Olimpiskite igri. ali to e stigna corona virusot. Veruvam deka koga ḱe započne novata sezona, ḱe prodolžam ponataka.

Vidio sam da na Instagramu imaš par stranica na kojima dijeliš svoje slike. Izgleda da ti ova stranica sa tvojim psom Sorry-jem ima najviše followera haha. Moš li nam malo objasniti kako si ti to podijelila svoju fotografiju? Zašto si je podijelila na par djelova?

Eden den eden odličen fotograf mi reče nikogaš da ne mešam jabolka i kruši! Zatoa vo momentov imam 4 strani na Instagram i Fejsbuk. Sekoj može da go najde ona što im se dopaǵa. Zaradi toa shto sega nema utakmici, najmnogu go fotografiram kučeto. Taja nikogaš ne se buni zoshto  mnogu saka da se slika 🙂

Sega imam mnogu vreme  za toa da ucam novi funkciji i mozam da go testiram fotoparatot na nea.

I za kraj ovoga intervjua možemo li čuti jedan savjet od tebe. Uz iskustvo vezano za ove tvoje zadnje 3 godine nekog ciljanog fotografiranja vaterpolo utakmica, što možeš savjetovati ljudima koji fotografiraju vaterpolo utakmice? Možeš li im dati neke smjernice ili neko osobno mišljenje o tome šta ti misliš da je najbitniji segmet fotografiranja vaterpolo utakmica? Fala ti puno na tvome vremenu i puno zdravlja i sreće želimo ti mi iz redakcije danče.hr-a.

Najvažnata rabota koga fotografirate vaterpolo e da go stavite celoto srce vo slikata. Mora da se soživeete so vaterpoloto, mora da go doživeete sekoj moment od utakmica sekoja sekunda i stotinka, sekoj gol. Vašeto srce mora da bide vo ritam so vaterpoloto.